Osnovna škola Jurja Šižgorića Šibenik

PRIJATELJI DAVID I JONATAN

Jonatan:  Bio si mi drag i odan prijatelj!
David: I ti si meni, došlo je vrijeme rastanka…
Jonatan: Zbogom, Davide, čuvao te Jahve.
David: I tebe najdraži prijatelju!

Kada je David otišao dođe Šaul i pozdravlja Jonatana.

Šaul: Sine, vratio si se…
Jonatan: Da oče, tu sam.

Prošla su dva mjeseca i David je htio vidjeti svog prijatelja Jonatana, ali tako da to Šaul ne sazna. Napisao je pismo koje je sluga odnio Jonatanu. U pismu je David rekao da želi pripremiti veliku gozbu na koju ga poziva. Jonatan je odlučio poći, ali nije rekao ocu.  Jonatan kreće na put u Betlehem. Na vratima doma čekao ga je David.

David:Prijatelju, kako si me obradovao!
Jonatan: Davide moj, kako mi je drago što te vidim!
David: Uđi, pozdravi moje roditelje, braću, prijatelje…
Jonatan: Sve je dobro, samo se bojim da otac ne sazna, dođe, uh, što ćemo onda!!!!

Kao da je nešto slutio, Šaul je išao posjetiti svog znanca u Betlehem i čuo je da je njegov sin kod Davida. Uputi se k njihovoj kući… Kad ga je David vidio na vratima svoje kuće zaprepastio se…

David: Kralju!
Šaul: Davide, Jonatan je kod tebe?
David: Da.
Šaul: Samo ga želim vidjeti!

Kad je Jonatan došao Šaul je brzo k njemu prišao i uhvatio ga izvukavši mač iz svojih korica. Rekao je Davidu.

Šaul: Davide, Jonatan će ostati živ ako mi se ti predaš!

David je čuo Jahvin glas koji mu je rekao da ne smije dopustiti Jonatanovu smrt i grijeh Šaulov…
David je vještim pokretom izvukao mač i krenuo osloboditi Jonatana,i  u tom je naguravanju porezao Šaula po nozi. Šaul je ispustio Jonatana…

David: Kralju, ne želim te povrijediti, ne želim te ubiti, ti si pomazanik Gospodnji. Molim te idi odavde idi u Jeruzalem .
Šaul: Davide, neće na ovom ostati. Vidjet ćemo se opet!
Jonatan: Oče, ne želim s tobom kući. Ja ostajem sa svojim prijateljem. Neka i tebe Jahve čuva i prati.

David i Jonatan ostali su najbolji prijatelji do kraja života, pobratimili su se i sve su dijelili što su imali. Kasnije se Jonatanova kći udala za Davidova sina i tako su postali rodbina.



                                                                                                            (autori: Roko i Tonći  5.a)